Јавно комунално предузеће Тржница је прошлу годину завршило са добитком од 4,6 милиона динара, каже Горан Ђорђевић, генерални директор Тржнице.

Да би направили овакав резултат, каже он, повећан је приход, а смањени су трошкови, али су и враћени затечени дугови. Са бољим пословањем долазе и нове идеје које би унапредиле рад предузећа, али за чију је реализацију потребно мало стрпљења.

"Од краја 2017. годинеи у току 2018. године смо платили робне резерве 1.400.000,00, потом смо градском грађевинском земљишту вратили дуг од 2,5 милиона динара, по вансудским поравњанима Огревинвесту смо платили близу 5 милиона динара. Затечени дуг према Електропривреди Србије био је 15,7 милиона, а до сада је плаћено 20 рата, тако да преостали дуг износи око 3 милиона динара. Очекујемо да сва дуговања ЕПА-у исплатимо до новембра ове године. То је само део дуговања која смо успели да исплатимо, али смо уштеду направили и на многим другим ставкама" , наводи Ђорђевић.

Он додаје да је велики губитак за Тржницу то што новац који су морали да дају за враћање дугова нису улагали у пијаце, а у питању је неких 18 милиона динара. Овакав начин пословања пружа могућност Тржници да више ради на плановима за будућност.

"Најважније нам је улагање у пијаце у које се деценијама није улагало", каже Ђорђевић. "Рецимо на пијаци на Булевару постоји велики број неиздатих тезги, али да би смо могли да планирамо било какву промену распореда тезги значи да пијаца не би могла да ради неколико месеци. То би требало да се решава у зимским месецима када је промет мањи, а нама ова пијаца месечно доноси 4 милиона динара. Ако не би радили 3 месеца били би смо на губитку око 12 милиона динара. Како ми сада не располажемо тим новцем у неком вишку, морамо да сачекамо неко сигурније време за то. Идуће године може да се очекује и тако нешто".

Поред улагања на пијаци на Булевару биће сагледане и друге пијаце.

"Када се буде улагало у пијаце, а мисли се на све пијаце које држимо у граду, мораћемо да урадимо на свима бољи и функционалнији распоред. Тада ће се повећати број закупаца као и корисника пијачних услуга. То су планови за које верујем да ће бити и реализовани", каже Ђорђевић.

Већ на јесен, према његовим речима, биће организован семинар са произвођачима органске хране из Војводине како би се људи из нашег краја упознали са начином производње.

"Сматрам да југ Србије, Ниш и околина, има довољно потенцијала да се људи баве производњом здраве хране јер је то сада у експанзији у свету. То би био прави потез и велики број младих би се можда одлучио да се бави произвводњом здраве хране. Када се здрава храна појави на пијаци онда се увек направе и редови. То је нека наша идеја коју желимо што пре да реализујемо и тако на тезгама наших пијаца у понуди буде и  здрава храна која има све већи број купаца. Идеја је да грађани који дођу на пијацу буду задовољни, а то значи да могу да пронађу ту на једном месту све што им је потребно", закључује Ђорђевић.