У лексикону страних речи и израза пијаца потиче од италијанске речи Piazza, што у преводу значи улица,трг,тржиште. У Лексикону грађевинарства пијаца је дефинисана као врста трга са објектима за снабдевање становништва углавном животним намерницама..

Уколико пођемо од најстарије организоване државе старе Грчке наићи ћемо на  тргове, то су била места на којима су се размењивале идеје, али и места на којима се је  трговало. Постојала су три домена тржишта: тржиште стоке, тржиште уља и тржиште вина. Пијаце су функционисале појединим даном у недељи. Организовано је мерењe мерним вагама. Трговачке послове поред Грка, обављали су и Јевреји.

 У VII веку доласком Словена на Балканском полуострву почео је нови период у  развоју трговине. Главна саобраћајница водила је од Костолца до Ниша одакле се је развијала у правцу Цариграда и у правцу Солуна. Трговало се је накитом, тканинама, пољопривредним производима (мед, восак, крзно, дрво и друго).

          Крајем XII века када је Србија билa ослобођена византијске превласти, почела је  нагло да се развија и у економском и у политичком погледу. Тако да је средином XIV  века билa веома моћна држава у овом делу Европе. Развојем пољопривреде и рударства развили су се робноновчани односи и трговина.

          Пијаце су се налазиле у близини манастира и цркава. У прво време црквене власти забрањивале су трговину, али су касније одобравале, увидевши да трговина  не штети вери, већ окупља народ око цркве, где народ приноси дарове и прилоге цркви. У Законику цара Душана трговина је имала важно место (чланом 12. заштићени су трговци од пљачки и друмских разбојника).  

Прва трговина забележена је у Нишу у оквиру градских зидина античког рата. За време Турака пијачна трговина се одвијала испред градских зидина Тврђаве, а нешто  касније и у центру Града, све до Првог светског рата. Из тог времена познат је Турски закон-канун (из 1498.године) којим су регулисане тржишне и друге даџбине и таксе на  производњу и промет робе у Граду и на пијацама. Пијачна баждарина (трошарина) узимала се на отвореним просторима, пијацама где се је роба продавала. Износила је 2,5% од вредности робе. Нишки панађур се јавља у XV веку (једном годишње 09. августа на дан св.Панталејмона и трајало је три дана). До XVII века панађур у Нишу био је локалног

значаја, касније добија шири значај и постаје један од најзначајнијих на Балкану. Вашари су постали значајни облик размене робе. Након ослобођења у Нишу су успостављена још два вашара: летњи о Спасовдану - који је трајао шест дана и зимски о Крстовдану - који је трајао три дана.

Између два светска рата постајало је више локација у Граду за обављање пијачне  трговине. У то време пијачарина се наплаћивала на три улаза у Граду: са истока у насељу Трошарина, са запада насеље Бубањ и са севера садашња Јагодин мала.

После Другог светског рата организације пијачне трговине имају градски и општински органи. Одлуком скупштине Града, основано је 31.марта 1952.године као  установа са самосталним финансирањем под називом „Управа за пијаце - Ниш“.